Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност

Светски дан здравља, 7.април ове године је посвећен векторским заразним болестима и обележава се под слоганом „Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност“. Светска Здравствена Организација је овај значајан датум у календару здравља посвећује овој теми због растућег јавно здравственог значаја који ова група болести има током протекле две деценије.

Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о значају векторских заразних болести и могућим последицама по здравље људи, као и подизање нивоа знања о могућностима њихове превенције. Специфични циљеви овогодишње кампање усмерени су на мере превенције намењене становништву у срединама у којима су векторске заразне болести ендемски присутне, путницима у међународном саобраћају, као и унапређењу интерсекторске сарадње у циљу превенције, спречавања и сузбијања векторских заразних болести.

Векторске заразне болести су болестичији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Након такозваног спољашњег периода инкубације (време неопходно да вектор постане заразан), вектор преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човек, животиња) убодом/уједом. Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника.

Вектори су организми који немају механизме за одржавање телесне топлоте, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута.

Многе векторске заразне болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на одређеном подручју на коме постоје повољни услови за одржавање узрочника болести због присуства одговарајућих резервоара заразе (најчешће различите врсте ситних дивљих животиња) и вектора. Векторске заразне болести су карактеристичне за тропске исубтропске области, подручја са лошим хигијенско санитарним условима, као и за подручјана којима је здравствено безбедна вода за пиће тешко доступна. Међутим, Европскомрегиону прети појава нових векторских заразних болести, док се векторске болести, за којесе сматрало да су сузбијене, поново јављају. Томе у прилог говори неочекивана појавамаларије у земљама и областима у којима је била елимисана.Фактори који су допринелиоваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународнисаобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људидивљим животињама и инсектима, промене у узрочницима (резистенција на антимикробнелекове, пораст вируленције). Наведени фактори представљају изазов у превенцији и контроливекторских заразних болести, а векторске заразне болести имају све већи јавно здравственизначај.

Векторске заразне болести чине 17% глобалног оптерећења заразним болестима. Најсмртоноснија међу њима је маларија, од које у свету годишње умре 1,2 милиона људи, претежно Афричке деце млађе од 5 година. Према проценама СЗО, више од 2,5 милијарде људи у више од 100 земаља света је под ризиком оболевања од денге, док око1,3 милиона људи широм света годишње оболева од лајшманијазе. Грозница Западног Нила је значајан јавноздравствени проблем како у ЕУ и земљама у окружењу, тако и унашој земљи.Више од половине светске популације је у опасности од оболевања од овихболести, а учестала путовања, трговина и миграције учиниле су да опасност од ових болестибуде још већа.

На територији Републике Србије региструју се претежно случајеви оболевања од лајмскеболести, импортоване маларије и кожне лајшманијазе. Према подацима Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у 2012. години, на подручју Републике Србије, пријављена су укупно 974 случаја оболевања од болести из ове групе, са инциденцијом13,55/100.000. У посматраном периоду на територији Републике Србије региструје се трендпораста стопе инциденције векторских заразних болести, услед раста стопе инциденцијелајмске болести.

Животни циклус вектора и трансмисија узрочника векторских болести су ускоповезани са динамиком екосистема самих вектора. На њихов развој утичу температураспољашне средине, преципитација (количина падавина), влажност и употреба земљишта. Климатске промене имају директан утицај на биологију и екологију вектора, са последичнимуитцајем на ризик од трансмисије болести чије узрочнике вектори преносе. Тренутно постојивелика забринутост због могуће експанзије учесталости ових болести. Ефекти климатскихпромена су евидентни у екстремним условима, које указују на значајне промене увременским циклусима. На пример, повећање количине падавина доводи до последичногповећања броја станишта на којима се вектори, као што су комарци и крпељи, размножавају. Екстремне температуре спољашне средине могу да успоре или убрзају развој ипреживљавање инсеката преносиоца узрочника заразних болести, и могу да утичу на периодинкубације појединих микроорганизама.

Климатске промене саме по себи не могу у потпуности да објасне све аспектеприродног развоја векторских заразних болести, али су важна компонента временске ипросторне дистрибуције вектора преносиоца заразних болести.

Миграција, интензиван ваздушни и копнени саобраћај и урбанизација такође утичуна на размножавања и ширење векторских заразних болести. Густина популација испособност вектора да се прилагоде условима животне средине људи су у корелацији садистрибуцијом и учесталошћу ових инфекција. У великим градовима, посебно у градовима салошом инфраструктуром (неадекватан стандард становања, недовољно заштићени контејнериса водом, недостатак канализације) омогућава стварање станишта повољних за векторе ињихово последично ширење.

Посебан проблем представља и чињеница да се све чешће дешава да оболеле особене реагују адекватно на лекове који се користе у терапији ових болести, као и да векторипостају отпорни на инсектициде, што значајно отежава контролу и елиминацију ових болести.

Имајући у виду претњу коју векторске заразне болести представљају по здрављестановника, уз недостатак ефикасних лекова и вакцина, мере превенције болести и контролавектора су од виталног значаја у смањењу глобалног оптерећења популације овимболестима.

Интегрисана контрола вектора може у значајној мери да смањи ризик одпреношења векторских болести, с обзиром да болест не може да се преноси уколико немаконтакта између човека као потенцијалног домаћина и вектора преносиоца узрочника болести. Интегрисана контрола вектора има за циљ да оптимизира и рационализује уоптребуресурса и расположивих средстава јачањем капацитета за потребе надзора, праћењеслучајебва оболевања и евалуацију предузетих мера, заједно са здравственом едукацијомдруштва. Овакав вид контроле вектора је усмерен и на елиминацију вектора кроз рационалнуупотребу инскетицида и адкеватну легислативу, уз употребу метода којима се у најмањојмогућој мери утиче на животну средину.

Да би се ове активности биле одрживе, неопходно је омогућити приступздравствено безбедној води за пиће, унапредити одлагање отпадних материја, обезбедитиосновне санитарно хигијенске услове и стандарде становања и едуковати становништво овекторским заразним болестима и мерама личне заштите.

Превенција ових инфекција подразумева мере личне заштите, као што је ношењеадекватне одеће, која представља баријеру против уједа, спровођење мера за смањењеброја вектора у самим кућама, становима (заштитне мреже на вратима и прозорима) ипредузимање мера неопходних за смањење или потпуно уклањање станишта погодних заразвој и размножавање вектора у непосредној ноколини стамбеног простора и заједници(покривање контејнера са водом, елиминација бара и дренажа на местима где се водазадржава, уклањање свих непотребних посуда у којима се вода задржава).

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ КРПЕЉИМА

Мере личне заштите од убода крпеља

• избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме)
• при боравку у природи, користити репеленте (средства против убода инсеката), који штите више сати
• носити светлу одећу која покрива руке и ноге
• након боравка у природи извршити инспекцију коже
• имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?

• важно је јавити се лекару у току прва 24 сата
• не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин)
• не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
• у свакој здравственој установи, обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције
• веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју)

 

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ КОМАРЦИМА

Најлакши и најефикаснији начин превенције наведених болести је спречити убод комарца. У том смислу препоручује се:

• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
• Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору.
• У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције које подразумевају и превентивно узимање лекова (хемиопрофилакса) пре одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја (подручја у којима постоји ризик од преношења маларије).
• У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања, одмах се јавити изабраном лекару и навести податак о путовању и евентуалном убоду комарца или других инсеката.