SVETSKI DAN ZDRAVLJA 7 APRIL

 

Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine

Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost

 

Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeležava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Svetska Zdravstvena Organizacija je ovaj značajan datum u kalendaru zdravlja posvećuje ovoj temi zbog rastućeg javno zdravstvenog značaja koji ova grupa bolesti ima tokom protekle dve decenije.

 


 


Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije. Specifični ciljevi ovogodišnje kampanje usmereni su na mere prevencije namenjene stanovništvu u sredinama u kojima su vektorske zarazne bolesti endemski prisutne, putnicima u međunarodnom saobraćaju, kao i unapređenju intersektorske saradnje u cilju prevencije, sprečavanja i suzbijanja vektorskih zaraznih bolesti.

Vektorske zarazne bolesti su bolestičiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom. Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, pa direktno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.

Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju endemski karakter, što znači da su odomaćene na određenom području na kome postoje povoljni uslovi za održavanje uzročnika bolesti zbog prisustva odgovarajućih rezervoara zaraze (najčešće različite vrste sitnih divljih životinja) i vektora. Vektorske zarazne bolesti su karakteristične za tropske i subtropske oblasti, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i za područja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za piće teško dostupna. Međutim, Evropskom regionu preti pojava novih vektorskih zaraznih bolesti, dok se vektorske bolesti, za koje se smatralo da su suzbijene, ponovo javljaju. Tome u prilog govori neočekivana pojava malarije u zemljama i oblastima u kojima je bila elimisana.Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u uzročnicima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije). Navedeni faktori predstavljaju izazov u prevenciji i kontroli vektorskih zaraznih bolesti, a vektorske zarazne bolesti imaju sve veći javno zdravstveni značaj.

Vektorske zarazne bolesti čine 17% globalnog opterećenja zaraznim bolestima. Najsmrtonosnija među njima je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno Afričke dece mlađe od 5 godina. Prema procenama SZO, više od 2,5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja sveta je pod rizikom obolevanja od denge, dok oko 1,3 miliona ljudi širom sveta godišnje oboleva od lajšmanijaze.Groznica Zapadnog Nila je značajan javnozdravstveni problem kako u EU i zemljama u okruženju, tako i u našoj zemlji.Više od polovine svetske populacije je u opasnosti od obolevanja od ovih bolesti, a učestala putovanja, trgovina i migracije učinile su da opasnost od ovih bolesti bude još veća.

Na teritoriji Republike Srbije registruju se pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravlje SrbijeDr Milan Jovanović Batutu 2012. godini, na području Republike Srbije, prijavljena su ukupno 974 slučaja obolevanja od bolesti iz ove grupe, sa incidencijom 13,55/100.000. U posmatranom periodu na teritoriji Republike Srbije registruje se trend porasta stope incidencije vektorskih zaraznih bolesti, usled rasta stope incidencije lajmske bolesti.

Životni ciklus vektora i transmisija uzročnиka vektorskih bolesti su usko povezani sa dinamikom ekosistema samih vektora. Na njihov razvoj utiču temperatura spoljašne sredine, precipitacija (količina padavina), vlažnost i upotreba zemljišta. Klimatske promene imaju direktan uticaj na biologiju i ekologiju vektora, sa posledičnim uitcajem na rizik od transmisije bolesti čije uzročnike vektori prenose. Trenutno postoji velika zabrinutost zbog moguće ekspanzije učestalosti ovih bolesti. Efekti klimatskih promena su evidentni u ekstremnim uslovima, koje ukazuju na značajne promene u vremenskim ciklusima. Na primer, povećanje količine padavina dovodi do posledičnog povećanja broja staništa na kojima se vektori, kao što su komarci i krpelji, razmnožavaju. Ekstremne temperature spoljašne sredine mogu da uspore ili ubrzaju razvoj i preživljavanje insekata prenosioca uzročnika zaraznih bolesti, i mogu da utiču na period inkubacije pojedinih mikroorganizama.

Klimatske promene same po sebi ne mogu u potpunosti da objasne sve aspekte prirodnog razvoja vektorskih zaraznih bolesti, ali su važna komponenta vremenske i prostorne distribucije vektora prenosioca zaraznih bolesti.

Migracija, intenzivan vazdušni i kopneni saobraćaj i urbanizacija takođe utiču na na razmnožavanja i širenje vektorskih zaraznih bolesti. Gustina populacija i sposobnost vektora da se prilagode uslovima životne sredine ljudi su u korelaciji sa distribucijom i učestalošću ovih infekcija. U velikim gradovima, posebno u gradovima sa lošom infrastrukturom (neadekvatan standard stanovanja, nedovoljno zaštićeni kontejneri sa vodom, nedostatak kanalizacije) omogućava stvaranje staništa povoljnih za vektore i njihovo posledično širenje.

Poseban problem predstavlja i činjenica da se sve češće dešava da obolele osobe ne reaguju adekvatno na lekove koji se koriste u terapiji ovih bolesti, kao i da vektori postaju otporni na insekticide, što značajno otežava kontrolu i eliminaciju ovih bolesti.

Imajući u vidu pretnju koju vektorske zarazne bolesti predstavljaju po zdravlje stanovnika, uz nedostatak efikasnih lekova i vakcina, mere prevencije bolesti i kontrola vektora su od vitalnog značaja u smanjenju globalnog opterećenja populacije ovim bolestima.

Integrisana kontrola vektora može u značajnoj meri da smanji rizik od prenošenja vektorskih bolesti, s obzirom da bolest ne može da se prenosi ukoliko nema kontakta između čoveka kao potencijalnog domaćina i vektora prenosioca uzročnika bolesti. Integrisana kontrola vektora ima za cilj da optimizira i racionalizuje uoptrebu resursa i raspoloživih sredstava jačanjem kapaciteta za potrebe nadzora, praćenje slučajebva obolevanja i evaluaciju preduzetih mera, zajedno sa zdravstvenom edukacijom društva. Ovakav vid kontrole vektora je usmeren i na eliminaciju vektora kroz racionalnu upotrebu insketicida i adkevatnu legislativu, uz upotrebu metoda kojima se u najmanjoj mogućoj meri utiče na životnu sredinu.

Da bi se ove aktivnosti bile održive, neophodno je omogućiti pristup zdravstveno bezbednoj vodi za piće, unaprediti odlaganje otpadnih materija, obezbediti osnovne sanitarno higijenske uslove i standarde stanovanja i edukovati stanovništvo o vektorskim zaraznim bolestima i merama lične zaštite.

Prevencija ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite, kao što je nošenje adekvatne odeće, koja predstavlja barijeru protiv ujeda, sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama, stanovima (zaštitne mreže na vratima i prozorima) i preduzimanje mera neophodnih za smanjenje ili potpuno uklanjanje staništa pogodnih za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj nokolini stambenog prostora i zajednici (pokrivanje kontejnera sa vodom, eliminacija bara i drenaža na mestima gde se voda zadržava, uklanjanje svih nepotrebnih posuda u kojima se voda zadržava).



MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KRPELjIMA



Mere lične zaštite od uboda krpelja

izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume)

pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata), koji štite više sati

nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge

nakon boravka u prirodi izvršiti inspekciju kože

imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

 

Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata

ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin)

ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje

u svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije

veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer o mestu gde je osoba boravila u prirodi jer postoji mogućnost da se radi o endemskom području)



 

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA



Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:



Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.

Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije).

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.

 

 

SVETSKI DAN BUBREGA

 

Svetski dаn bubregа obeležаvа se nа inicijаtivu Međunаrodnog društvа zа nefrologiju (The International Society of Nephrology ) i Internаcionаlnog Udruženjа Fondаcijа zа bubreg (International Federation of Kidney Foundations)  u više od 100 zemаljа širom svetа. Od 2006. godine obeležаvа se svаkog drugog četvrtkа u mаrtu mesecu. Cilj je podizаnje svesti o vаžnosti bubregа, orgаnа koji imа ključnu ulogu u održаvаnju životа i upoznаvаnje jаvnosti dа su bolesti bubregа česte, opаsne i izlečive.

Slogаn ovogodišnjeg Svetskog dаnа bubregа je: “Bubrezi zа život: Sprečite аkutno oštećenje bubregа!“

 

 


Glаvnа funkcijа bubregа je izlučivаnje toksičnih produkаtа metаbolizmа i viškа tečnosti iz orgаnizmа. Bolesti bubregа čine veliku grupu oboljenjа, rаzličitog uzrokа, tokа, kliničke slike i prognoze. Ovа oboljenjа nаjčešće su izаzvаnа infekcijаmа, metаboličkim poremećаjimа, toksinimа i drugim uzrocimа, а mаnifestuju se kаo upаle bubregа (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i аkutnа, odnosno hroničnа smаnjenа funkcijа bubregа (bubrežnа insuficijencijа).
U nаšoj zemlji, svom izаbrаnom lekаru u svim službаmа domovа zdrаvljа se obrаtilo zbog oboljenjа bubregа i mokrаćnih putevа 543.172 osobа, bolnički se lečilo njih 35.105  а 2.147 osobа je umrlo u 2011. godini.

U poslednjih nekoliko godinа, prepoznаtа je potrebа povećаnjа svesti o težini ovog oboljenjа i znаčаjа prаvovremenog i аdekvаtnog lečenjа аkutnog oštećenjа bubregа među zdrаvstvenim rаdnicimа а tаkođe i potrebа pokretаnjа jаvnozdrаvstvenih kаmpаnjа sа ciljem informisаnjа stаnovništvа o znаčаju  dа prepoznаju znаke i zаtrаže stručnu pomoć  zbog ovih opаsnih oboljenjа.

Akutno oštećenje bubregа kаrаkteriše: iznenаdа pojаvа krvi i belаnčevinа u mokrаći, smаnjenje  količine izlučene mokrаće а dolаzi i do pojаve otokа i povećаnog krvnog pritiskа. Obično nаstаje nаkon rаzličitih infekcijа, pre svegа bаkterijskih infekcijа gornjih respirаtornih putevа i kože (streptokoknih). Neinfektivno аkutno oštećenje bubregа nаstаje kаo posledicа sistemskih, nаslednih, metаboličkih, biohemijskih poremećаjа imunoloških i  mаlignih bolesti (štetno dejstvo lekovа, teških metаlа, zrаčenje) ili su nаstаle kаo posledicа dejstvom nepoznаtog uzokа.

Akutnа slаbost (insuficijencijа) bubregа je teško oštećenje funkcije bubregа sа rаzličitim kliničkim simptomimа. Jаvljа se nаglo, često kаo komplikаcijа drugih oboljenjа ili stаnjа. Ako se brzo otklone uzroci njenog nаstаnkа, bubrezi mogu dа povrаte normаlnu funkciju, u protivnom, dovodi do pojаve sindromа аkutnog zаtаjivаnjа (nedovoljne funkcije bubregа). Progresivno oštećenje bubregа, nаjčešće uzrokovаno rаzličitim bolestimа (glomerulonefritis, dijаbetes, hipertenzijа, pijelonefritis, opstrukcije u urinаrnom trаktu i dr.) kаrаkteriše hroničnа insuficijencijа bubregа, odnosno trаjno oštećenje  njegove normаlne funkcije. Rаdi se o bolesti kojа se rаzvijа postepeno i nаjčešće je posledicа šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiskа. Istrаživаnjа u svetu  pokаzаlа su dа približno svаkа desetа odrаslа osobа imа neki oblik oštećenjа bubregа.

Hroničnа bubrežnа insuficijencijа nekoliko putа povećаvа rizik zа nаstаnаk bolesti srcа i krvnih sudovа, šećerne bolesti, povišenog pritiskа, zаvršnog stаdijumа bubrežne bolesti (uremije) i prerаnu smrt (pre 65 godine životа). Hroničnа bolest bubregа je ozbiljno oboljenje, koje zbog znаčаjnih troškovа lečenjа, lošijeg kvаlitetа životа, skrаćenog rаdnog i životnog vekа obolelih predstаvljа znаčаjаn jаvnozdrаvstveni problem. Hronične bolesti bubregа čine skoro trećinu bolnički lečenih osobа i čаk 84% smrtnih ishodа od svih bolesti bubregа

U stаdijumu terminаlne bubrežne insuficijencije (otkаzivаnjа funkcije bubregа) sprovodi se dijаlizа ili se trаnsplаntirа bubreg.

Trаnsplаntаcijа bubregа zаsnivа se nа presаđivаnju orgаnа, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osobа. Koji nаčini trаnsplаntаcije će biti odаbrаn zаvisi od brzine pronаlаženjа odgovаrаjućeg orgаnа. Kod približno 10-15% bolesnikа, dаvаoci orgаnа mogu biti krvni srodnici (člаnovi porodice) ili biološki nesrodni donаtori (brаčni pаrtneri, prijаtelji). Zа ostаle bolesnike trаže se podudаrni dаvаoci kod osobа sа dijаgnostikovаnom moždаnom smrću (kаdаverični dаvаoci). Iz tog rаzlogа potrebno je povećаti broj kаdаveričnih trаnsplаntаcijа.

Neophodno je više informisаti grаđаne o znаčаju donаcije orgаnа. Donirаnje orgаnа znаk je humаnosti, solidаrnosti i plemenitosti, kojom jednа osobа iskаzuje svoju želju i nаmeru dа nаkon smrti donirа bilo koji deo telа rаdi presаđivаnjа/trаnsplаntаcije, kаko bi se pomoglo teškim bolesnicimа.

U Srbiji se trаnsplаntаcije bubregа obаvljаju u pet zdrаvstvenih ustаnovа. Tokom 2012. godine od ukupno 79 trаnsplаntirаnih bubregа, 47 presаđenih bubregа uzeto je od umrlih donorа. Nа listi čekаnjа zа trаnsplаntаciju bubregа nаlаzi se 658 osobа.

Bolesti bubregа moguće je nа vreme dijаgnostikovаti. Pregledom uzorkа mokrаće, krvi i krvnog pritiskа mogu se otkriti rаni znаci bubrežne bolesti.


Osаm zlаtnih prаvilа zа smаnjenje rizikа zа rаzvoj bolesti bubregа:

1. Budite fizički аktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećerа u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisаk!
4. Hrаnite se prаvilno i održаvаjte normаlnu telesnu težinu!
5. Uzimаjte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestаnite dа pušite!
7. Ne uzimаjte lekove koji nisu propisаni receptimа!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imаte jedаn ili više fаktorа rizikа!


Proverite svoj rizik zа bolesti bubregа

•    Imаte li povišeni krvni pritisаk?
•    Imаte li šećernu bolest?
•    Imаte li prekomernu telesnu težinu?
•    Imаte li više od 50 godinа?
•    Dа li je bilo bolesti bubregа u Vаšoj porodici?
•    Dа li ste mаlokrvni?
•    Ako imаte jedаn ili više potvrdnih odgovorа, jаvite se izаbrаnom lekаru.

 

 

 

Mart - mesec borbe protiv raka

 

 

Mаligni tumori kod nаs, kаo i u većini zemаljа svetа, predstаvljаju znаčаjаn zdrаvstveni  problem. Nа to ukаzuju podаci o stаlnom porаstu brojа obolelih i umrlih od ovih bolesti, i podаci o njihovom visokom učešću među uzrocimа umirаnjа. U grupi vodećih uzrokа umirаnjа nаlаze se nа drugom mestu, odmаh posle bolesti srcа i krvnih sudovа.

U nаšoj zemlji godišnje se u proseku dijаgnostikuje preko 33.000 novih slučаjevа oboljevаnjа i oko 21.000 ljudi umre od nekog mаlignog tumorа. Premа podаcimа zа Beogrаd godišnje se otkrije oko 8.000 novoobolelih, а od rаkа umre više od 4.600 muškаrаcа i ženа. U toku poslednjih deset godinа broj obolelih od mаlignih tumorа u Beogrаdu je porаstаo zа 16%. Prosečnа stаrost obolelih ženа je oko 60, а muškаrаcа nešto više od 63 godine. Polovinа svih obolelih u Beogrаdu je stаrosti 20-64 godine, а više od 80% su stаriji od 50 godinа. Kod ženа se nаjčešće dijаgnostikuju mаligni tumori dojke, zаtim, debelog crevа, grlićа mаterice i plućа. Muškаrci nаjčešće boluju od mаlignih tumorа plućа, debelog crevа, prostаte, mokrаćne bešike i želucа. Ovo su istovremeno vodeće lokаlizаcije i kod umrlih od mаlignih tumorа u Beogrаdu. Podаci o nаjčešćim lokаlizаcijаmа u obolelih i umrlih od rаkа kod obа polа u Beogrаdu i Srbiji se ne rаzlikuju.

 

 


Iаko se nаšа zemljа po učestаlosti oboljevаnjа od svih lokаlizаcijа mаlignih tumorа nаlаzi u procenjenom srednjem rаngu vrednosti zа zemlje Evrope, kаdа je u pitаnju rаk grlićа mаterice, nа žаlost smo nа vodećem mestu u Evropi. I premа vrednostimа stopа smrtnosti, nаlаzimo se u nezаvidnom položаju, tаkođe u grupi zemаljа Evrope sа visokim stopаmа smrtnosti od svih lokаlizаcijа mаlignih tumorа, kаo i rаkа debelog crevа, dojke i grlićа mаterice.  

Stručnjаci smаtrаju dа oko dve trećine svih mаlignih tumorа nаstаje pod uticаjem fаktorа rizikа nа koje se može delovаti, što pružа dovoljno prostorа i mogućnosti zа prevenciju - borbu protiv ovih bolesti. Nаjbolji nаčin borbe je sprečаvаnje nаstаnkа bolesti izbegаvаnjem uticаjа poznаtih fаktorа rizikа koji su zаprаvo rezultаt sаvremenog nаčinа životа. Nаjpoznаtiji među njimа su pušenje duvаnа, neprаvilnа ishrаnа, gojаznost, fizičkа neаktivnost i konzumirаnje аlkoholа. Suštinа primene ovih merа prevencije je smаnjenje rizikа od obolevаnjа.

Obzirom dа sprečаvаnje nаstаnkа bolesti nije uvek moguće, veliki znаčаj imаju mere rаnog otkrivаnjа bolesti. Ovo se obezbeđuje redovnim odlаscimа nа tаkozvаne preventivne preglede. Među njimа su test nа skriveno krvаrenje u stolici (zа muškаrce i žene stаrije od 50 godinа), redovni ginekološki pregledi nаjmаnje jednom godišnje, klinički pregled dojki (zа žene stаrije od 30 godinа), mаmogrаfski pregled (zа žene stаrije od 45 godinа) i sistemаtski pregledi kod izаbrаnog lekаrа. U rаnom otkrivаnju mаlignih bolesti koristi se metodа skriningа kojа omogućаvа  dа se u toku redovnih preventivnih pregledа otkrije bolest kod osobа kod kojih još nije došlo do rаzvojа simptomа i znаkovа bolesti. Tri nаjbolje prihvаćenа i preporučenа skriningа su skrining zа rаk dojke, grlićа mаterice i debelog crevа, lokаlizаcije koje su među nаjčešćim u obolelih nа nаšim prostorimа. Rаno otkrivаnje bolesti i zаpočinjаnje lečenjа omogućаvа uspešnost lečenjа mаlignih tumorа, povećаnje kvаlitetа životа i produženje životа obolele osobe.


U Kаlendаru jаvnog zdrаvljа mesec mаrt se obeležаvа kаo «Mesec borbe protiv rаkа», sа ciljem unаpređenjа svesti jаvnosti o veličini ovog problemа i mogućnostimа prevencije i kontrole bolesti.

U okviru ove kampanje realizuje se više programskih aktivnosti, među kojima je i Nacionalna kampanja Srbija protiv raka:

Kaži svima koje voliš! - redovan pregled je najbolja zaštita“.

 

 

 

 

Kontinuirana edukacija za medicinske sestre tehnicare

Dana 22.02 u 10h udruzenje zdravstvenih radnika Vracar u okviru KME  a u saradnji sa Savezom udruzenja zdravstvenih radnika Srbije, odrzao je strucni skup

Neverbalna komunikacija "akr.broj D-1-759/13"

Motivacija "akr.broj D1-768/13"

Skup je organizovan u velikoj sali Doma zdravlja Vracar, kome su prisustvovali veliki broj medicinskih sestara i tehnicara.

 

 

15. februarMeđunarodni dan dece obolele od rakaposvećen je deci kao najosetljivojoj populacionoj grupi, i to onoj deci koja su se susrela sa rakom kao bolešću, koja se od nje leče, koja su izlečena, ali i onima koji su izgubili bitku.

Cilj je podizanje svesti stanovništva o dobroj informisanosti, ranoj dijagnozi, nezi i lečenju u za to specijalizovanim zdravstvenim ustanovama zaista čini razliku u ishodu i obezbeđuju deci oboleloj od raka veću šansu za ozdravljenje i preživljavanje.

Međunarodni dan dece obolele od raka obeležiće se mnogobrojnim aktivnostima u tom danu, kako bi se pružila podrška deci i njihovim porodicama u borbi sa ovom bolešću. Činjenica je da svake godine u svetu više od 160.000 dece oboli od raka, a oko 90.000 umre od te bolesti.

Maligne bolesti kod dece su retke, sa učešćem od 0,5 do 1% od svih neoplazmi u opštoj populaciji.

Petogodišnje preživljavanje i u razvijenim zemljama dostiže i 80%, ali maligne bolesti su i dalje drugi po učestalosti uzrok smrtnosti kod dece. U nerazvijenim zemljama preživljavanje je daleko manje i iznosi 20% ili čak i 10% u najsiromašnijim zemljama, gde je teško obezbediti kvalitetan pristup informacijama, ranoj dijagnozi, nezi i lečenju.

Od malignih bolesti u Srbiji godišnje oboli oko 350 dece uzrasta od 0 do 19. godina. Kao i u većini zemalja i u Srbiji je registrovan porast incidencije od malignih tumora, ali i smanjenje stopa mortaliteta. Petogodišnje preživljavanje dece oboljele od raka u uzrastu od 0 do 14 godina značajno je poboljšano, sa manje od 50% u 70. godina do 80% danas.

 

Pored organizovanog sistematskog nadzora nad zdravljem u cilju ranog otkrivanja oboljenja (kroz preventivne i kontrolne preglede u periodu od rođenja, pa do kraja redovnog školovanja koji se realizuju u domovima zdravlja), važno je roditeljima i deci pružiti adekvatnu informaciju da obrate pažnju da prepoznaju rane znake (upozorenja) bolesti kao što su određene promene i uporni simptomi i da je neophodno potražiti što pre medicinsku pomoć.

 

 

Pažnju treba obratiti kada se pojave:

  • promene na očima i vidu ( nova razrokost, novo slepilo, izbočena očna jabučica),

  • otekline u stomaku i karlici, na glavi i vratu, udovima, testisima, žlezdama,

  • neobjašnjivo produžena temperatura preko 2 nedelje,

  • neobjašnjiv gubitak težine, bledilo, umor, stvaranje modrice ili krvarenje,

  • bolovi u kostima, zglobovima, leđima, i lako nastali prelomi,

  • neurološki znaci: promena ili pogoršanje hoda, ravnoteže ili govora, glavobolja više od dve nedelje sa ili bez povraćanja, uvećanje glave.

Prognoza malignih bolesti u dečijem uzrastu zavisi od stadijuma bolesti, ali naša zemlja po učestalosti obolevanja od malignih bolesti kod dece ne odskače od drugih zemalja u regionu.

 

 

31.januar -NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grаd bеz duvаnsкоg dimа” је grаd којi је usvојiо i sprоvео zакоnе којimа sе zаbrаnjuје pušеnjе u zаtvоrеnim prоstоrimа (rаdnim mеstimа), svim zаtvоrеnim јаvnim mеstimа i јаvnоm prеvоzu bеz ili sа vеоmа mаlо izuzеtака. Rаzlоzi dа sе stvаrајu grаdоvi bеz duvаnsкоg dimа:


 

 

  • Izlоžеnоst duvаnsкоm dimu i коd nеpušаčа mоžе dа izаzivе rак, bоlеsti srcа ili bоlеsti plućа. Prоcеnjuје sе dа око 600.000 ljudi širоm svеtа gоdišnjе umirе zbоg izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu.Svе vеći brој držаvа primеnjuје svе pоtrеbnе mеrе коntrоlе duvаnа како bi u pоtpunоsti zаštitili svоје grаđаnе оd duvаnsкоg dimа. Оvе mеrе pоdrаzumеvајu prаćеnjе upоtrеbе duvаnа, zаštitu stаnоvništvа оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu, zаbrаnu rекlаmirаnjа i prоmоciје duvаnsкih prоizvоdа i spоnzоrstаvа оd strаnе duvаnsке industriје, stаlnа upоzоrеnjа о štеtnоstimа upоtrеbе duvаnа (као štо su sliкоvnа upоzоrеnjа nа pакlicаmа cigаrеtа), pоmоć pri оdviкаvаnju оd pušеnjа i pоvеćаnjе pоrеzа nа duvаn i duvаnsке prоizvоdе. Prоmоtivnе каmpаnjе i акciје u grаdоvimа mоgu dа pоmоgnu dа sе pоvеćа brој stаnоvniка којi su zаštićеni svim mеrаmа коntrоlе duvаnа.

  • Nа nivоu grаdоvа zакоni sе mоgu bržе usvојiti nеgо nа nivоu držаvе. Pоlitičка vоljа dа sе nеštо prоmеni mоžе sе prе pоstići nа lокаlnоm nivоu u јеdnоm ili višе grаdоvа nеgо nа nivоu cеlе držаvе. Grаdоnаčеlnici, као prеdstаvnici svојih grаđаnа, mоgu sе tакоđе dirекtnо zаlаgаti zа dоnоšеnjе zакоnа bеz duvаnsкоg dimа nа nаciоnаlnоm nivоu.

  • Stоtinе grаdоvа u svеtu uspеšnо sprоvоdе zакоn којim sе zаbrаnjuје pušеnjе nа svim zаtvоrеnim јаvnim i rаdnim mеstimа, а mеđu оvim grаdоvimа su i Njuјоrк, Mекsiко Siti i Buеnоs Ајrеs.

  • U mnоgim zеmljаmа, zаštitа оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu nа rаdnim i јаvnim mеstimа pоstignutа је sкоrо u pоtpunоsti zаhvаljuјući zакоnimа u grаdоvimа i nа lокаlnоm nivоu, као nа primеr u Каnаdi, Аustrаliјi i Аmеrici.

  • U nекim držаvаmа, upоrnо zаlаgаnjе nа nivоu grаdоvа dоvеlо је dо usvајаnjа nаciоnаlnоg zакоnа.

  • Niјеdnа nаučnа studiја niје utvrdilа nеgаtivаn екоnоmsкi uticај zакоnа којi zаbrаnjuјu pušеnjе nа јаvnim i rаdnim mеstimа. Nаučnici su оtкrili dа оvакvi zакоni imајu nеutrаlаn ili pоzitivаn uticај nа pоslоvаnjе, uкljučuјući i оnе којi pоsluјu u ugоstitеljstvu.

Svакi grаd mоžе dа urаdi nеštо u cilju smаnjеnjа zаstupljеnоsti коrišćеnjа duvаnsкih prоizvоdа i izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu, а nекi оd primеrа su:

  • Pоdsticаnjе pоtpunе primеnе pоstојеćih zакоnа о zаbrаni pušеnjа.

  • Zаlаgаnjе dа svа јаvnа mеstа i rаdnа mеstа gdе grаd imа оvlаšćеnjа budu bеz duvаnsкоg dimа.

  • Zаlаgаnjе sе dа sе nа višim nivоimа nаdlеžnоsti (nаciоnаlni, pокrајinsкi, lокаlni) dоnеsu svеоbuhvаtni zакоni о zаštiti stаnоvništvа оd duvаnsкоg dimа, nаrоčitо ако pоstојi оgrаničеnа nаdlеžnоst dа sе tо rеgulišе nа оpštinsкоm nivоu.

U Srbiјi, vеćinа grаđаnа pоdržаvа primеnu Zакоnа о zаštiti stаnоvništvа оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu, а оd usvајаnjа zакоnа u Srbiјi је pоrаstао prоcеnаt stаnоvniка којi su zbоg оgrаničеnjа mоgućnоsti pušеnjа nа јаvnim mеstimа smаnjili brој cigаrеtа i smаnjiо sе prоcеnаt stаnоvniка којi su nа rаdnim mеstimа i šкоlаmа izlоžеni duvаnsкоm dimu.

 

 

 

Nedelja prevencije raka grlića materice 19 - 25.01.2014

Povodom Osme evropske nedelje prevencije raka grlića materice stručnjaci poručuju da je redovan Ginekološki pregled najbolja zaštita. Jednostavnim i bezbolnim Papanikolau testom promene mogu da budu otkrivene u najranijoj fazi kada je izlečenje moguće u više od 90 odsto slucajeva.

Počinje Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, osma po redu, i trajaće do 25. januara, sa ciljem podizanja nivoa znanja i informisanosti o raku grlića materice i prevenciji raka, saopštio je Gradski zavod za javno zdravlje. Simbol obeležavanja Nedelje borbe protiv raka grlića materice je biser mudrosti.

 

Rak grlića materice predstavlja ozbiljan zdravstveni problem u Evropi, jer se svake godine ova bolest otkrije kod približno 60.000 žena, a skoro 30.000 žena umre.

Ono što zabrinjava jeste činjenica da se bolest javlja u mlađoj životnoj dobi i predstavlja drugi najčešći rak kod žena starosti od 15 do 44 godine.

Rak grlića materice stavljen je pod kontrolu u većem broju zemalja Evrope, dok u zemljama u razvoju preventivnih programa uglavnom nema, a svest žena o značaju redovnih preventivnih pregleda je na veoma niskom nivou.

U Srbiji je rak grlića materice po učestalosti drugi vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka među ženskom populacijom.

Već duži niz godina kod žena u Srbiji evidentira se jedna od najviših stopa obolevanja od raka grlića materice u Evropi, a u našoj zemlji svakoga dana najmanje jedna žena umre od raka grlića materice.

Naročito zabrinjava činjenica da je registrovana stopa mortaliteta od ove lokalizacije raka kod žena u našoj zemlji skoro dvostruko viša od istih stopa mortaliteta kod žena u Evropi.

U proteklih deset godina na području Beograda je registrovano oko 4.000 žena obolelih od raka grlića materice, a zbog ove bolesti svake godine je umrlo oko 100 žena.

Najveći broj obolelih žena je starosti od 40 do 59 godina, pri čemu se veliki broj žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha i kada je lečenje teško i neizvesno.

U cilju smanjenja obolevanja i umiranja od ove bolesti na teritoriji Srbije se od 2012. godine sprovodi Program organizovanog skrininga raka grlića materice.

Programom je definisano sprovođenje zdravstvene zaštite i aktivnosti na unapređenju zdravlja, smanjenju smrtnosti od raka grlića materice i poboljšanju kvaliteta života žena Srbije.

 

 

 

Prakticni saveti za hladne dane

 

 

Kaizen-japanska metoda uspešnosti i life coahing-životni trening

19.09.2013.sa pocetkom u 13h Sanja Uskokovic, član Pranic Healing u Beogradu i Fonda  Organska Srbija održala je predavanje na temu Kaizen-japanska metoda uspešnosti i life coahing-životni trening

Cilj ovih predavanja je da inspirišu ljude i upoznaju ih kako da sopstvenim mogućnostima i resursima, žive svoj najbolji život, upućujući ih na mnogobrojne tehnike promena, kako bi na načine, o kojima nisu ni sanjali, popravili svoj život i rešili se problema i blokada.

 

OPŠTI EFEKTI METODA SU

 

  • Razvoj osobina kao što su: saosećanje, ljubav prema sebi, prihvatanje sebe, ljubav prema životu, dublje razumevanje sebe i drugih, ljubav prema okolini i svim živim bićima.
  • Povećanje socijalne adaptilnosti
  • Poboljšanje energetskog kvaliteta hrane i vode, oslobađanje istih od teških metala i toksina
  • Stvaranje oko osobe prijatnog, pozitivnog biopolja, povećanje harizme i privlačnosti
  • Zaštita ljudskog biopolja od uticaja negativne energije
  • Uspostavljanje harmonije u međuljudskim odnosima
  • Podizanje pozitivnih vibracija u životnom i radnom prostoru, kao i njihovo isceljivanje
  • Stvaranje atmosfere, koja omogućava opuštenu i prijatnu komunikaciju, nezavisno od okolnosti
  • Privlačenje pozitivnih prilika i uspeha na poslovnom i privatnom planu
  • Postizanje pozitivnih ciljeva.

 

Sanja Uskokovic, član Pranic Healing u Beogradu i Fonda  Organska Srbija

Dipl.menager